Suptilna, duša tanana


Ostave vas na tamnom bespuću
Oni što vaše vrline ne poznaju
O ljudskoj duši ništa ne znaju
Osude vas na vječnu samoću

Čamio sam s vama u četiri zida
Zapomagali ste svakoga minuta
Objašnjavao sam hiljadama puta
Nikada vas nisam puštao iz vida

Gledah vaše patnje bol i muke
Provodeći s vama noći duge
Sve sam vaše proživio tuge
Prestravljene jezive jauke

Šezdeset sedam hiljada sati
Danju i noću se s vama mučio
Tako sam vremenom naučio
Kako divna tanana duša pati

Na vašim cigarama sam gorio,
U dimu iz bolova izvučenom
Patnjom tananom namučenom
Svojim sam vas mislima bodrio

Ipak se na kraju radost ponovi
Na licu mome i vašem smješak
Iza nas je svaki trenutak težak
Vraća se i pokreće početak novi

Zarobljena u emocije suptilne
Zvjezdano nebo duša je vaša
Zajednička bila je sudbina naša
Za kraj. Ja idem u nove daljine

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *