Преци мојег братства старином из Куча, половином шеснаестог вијека населили су простор Риђана, који данас прекрива вјештачко језеро Слано. По предању Милоје наш најстарији предак који се овдје населио прије пет вјекова заузео је и планину Киту, као и простор око ње. Отуда и топоними по њговом имену. Још у вријеме Османлијске владавине Никшићем, ову планину смо сматрали својином. Велики простор њене површине је све до експропирације 1955. године био заједнички братственички комун. Када је почео повраћај имовине Кита нам није враћена, него су је лоповска власт, заједно са лоповима, појединцима, својим пајташима који никада тамо нијесу имали никаквог дијела почела черечити. Писао сам о томе у медијима, писао дописе: Управи за шуме, Министарствима и најпослије Основном тужиоцу. Иако је обустављена сјеча, на крају када је сва лијепа и вриједна шума посјечена, од Основног тужиоца сам добио одговор да нема нелегалне експлоатације и да ја о своме трошку тужим држави, државу, ако мислим да има неке неправилности. На крају ништа ми није остало осим сјећања на ту љепоту од Ките и да напишем сатиричну, али истиниту прчу.
***
Љепотица је своје име зорно носила неколико стотина година, а сад јој га тобоже учени људи пишу под наводницима. Зар је мало што су је силовали, окрњили и нарушили њену љепоту и изглед, па сад јој и име крње, као да се стиде њега. Да јој је тужитељка раније, прије унаказивања лица написала име под наводницима мислили би да је љубоморна на њену љепоту. Тужитељка је у праву ако је помислила да јој даље не припада тако име, јер се она више нема чиме китити, али није она на то мислила, јер је није познавала ни прије, нити се касније потрудила да је упозна, но је пресуду донијела на штету ње, неправедно искоришћене, а у корист њених силоватеља, који су је сву подерали и косе јој почупали, и тако им се придружила, везујући јој руке затворених очију да не види насиље а свјесно или несвјесно учествујући у силовању. За нас је значајно и свето име њенога врха, испод којега су се рађале генерације наших ђедова и отаца. Под њом су се рађали под њом су бивствовали и под њом су умирали, они који нијесу гдје у каквоме рату за њу погинули. Испод ње, а ђе би друго су и нас градили и мајке нас уз огњишта, ада нијесу у породилиштима, рађале и у ткане пелене и повоје повијале. Кад су нас по први пут из кућа износиле, послије њиховог лица прво што смо видјели, било је небо изнад, па врхове њене, који су нам и тада нешто значила иако нијесмо знали шта је, ни како јој је име. А чим смо почели свијет разбирати она је привлачила нашу пажњу. Дуго смо мислили да је она, највећа на свијету, зато је данас оволико оплакујемо. Она је била наш Олимп и дуго наш Ловћен, са којим смо је, само ми и нико више могли изједначавити и вољети као њега.
Забога је ли госпођа тужитељка морала њено име ставити под наводницима. Ма није, како је могла толико понизити нашу светињу и под наводницима ставити њено право изворно име, па то није ни промјена имена, него то постаје ништа, односно нешто чега нема. Како је госпођа могла понизити и њу и нас, поигравајући се нашим осјећањима, отимајући нам искрену и исконску љубав коју гајимо према њој. Није то њено наводно него право вјечито, изворно и исконско име, али ко зна нашта је госпођу тужитељку асоцирало и какву је перцепцију и доживљај имала кад га је сарадници поменула. Може ли бити да јој је бар мало прорадила савјест, па се постиђела пред именом којему треба неправедно пресудити, те је рачунала да ће се и њена маштовита неправда сакрити између наводника. Ко ће знати је ли се тужитељка, уплашила имена или неправде коју јој данашњом пресудом наноси. Госпође, у судници су се вјероватно смијале имену, којему суде, па веле да им се не би смијали оптужени, које треба ослободити, боље ставити под наводницима „Кита“. ‘Ајде што јој име не написаше како треба него и додадоше, да је то негдје неко мјесто, а не знају тачно гдје, само претпостављају, да је ту негдје између овога или онога…
Ми се никада нијесмо стиђели њеног имена па ни пјевати у Црногорском колу о њеној љепоти, иако је то омладину до суза засмијавало:
Планина је како која
најљепша je Kитa мoja.
Зашто да нам не буде драго њено име, Кита, па нијесмо ми једини у свијету што имамо Киту. Како би тужитељка написала тужбу да је сарадници диктирала на енглеском. Би ли име неке Моntain Dick написала под наводницима, а има их по Америци колико хоћеш: Whiskey Dick Mountain, Dick Smith Willderness, Tom Dick and Harry Mountain, чија имена значе у правом смислу ријечи баш оно што је скренуло праву асоцијацију тужитељке (**рац), а наше претке који су Кити дали име, ништа није асоцирало на dick, него на the flowers –pasy, кита-букет цвијећа, само зато што се у тој планини, чији се врхови виде из Никшићког поља увијек, ама баш увијек, на Ђурђев дан зазелене букови омари, па ма колко да је хладно, или и ако испод њих има снијега. Преносило се памћење наших дједова, да је било година, када су мислили дан прије да се то не може десити, а оно сјутрадан, на Ђурђево јутро била је зелена Кита никшићка.
Иако је нама најљепша, наша Велика и Мала Кита није једина на просторима бивше нам домовине гдје се говори сродним језицима. Тако у Црној Гори има више Кита: Брезова Кита, Букова Кита, Грабова Кита, Милатова Кита и замислите како би тужитељка поцрвењела када би морала изговорити Црвена Кита. Има их још, али нека ми опросте све Ките које нијесам или нећу поменути. И на Косову имају Велику и Малу Киту, готово, па мало исте висине као наше Ките. Осим оних на Косову и у централној Србији имају Велику и Малу Киту, нешто мало ниже од осталих. Хрвати имају обје Ките, Велику и Малу, које су мале у односу на ове у Црној Гори и оне на Косову, али зато се ове хрватске купају у мору, па се не виде цијеле, него им само врхови вире из воде, на острву Пељешцу. Имају они и велику Гаћешину Киту коју не крију, но је свакоме показују, на врху Велебита, а зачудо и она је приближно исте висине као ове предходне. док се Босанци хвале повеликом Китом, а сигурно да их имају још и пјевају:
Широка Кита ракита,
широко поље прекрила,
једног ми краја нескрила.
Иако је нашу тужитељку асоцирало на киту-dick, вјероватно Јапанце не иако је тако називају и вјероватно је највећа на свијету Кита-даке, (могуће је да црнци имају већу Киту, негдје тамо на Килиманџару), а веома је висока и Кита-нагоре, врх на Антарктику.
Туђијем Китама се бавимо само да покажемо онима који не знају као тужитељка да нико у свијету није без ките и Ките. А можете мислити колико би стидној тужитељки требало наводника када би морала набрајати и пописивати свре што има наша Кита. Кита има Карлицу, на врху има Капавицу, испод Руњаве Главице, а иза Погану, а све то покреће чудне асоцијације, зар не? Рекло би се да је то све што треба да има једна Кита, али није. Има наша Кита што немају друге, има дрво каквога нема нигдје у свијету па ни у самој Русији; Руско Дрво, које не могу никакве шеге посјећи ни уништити, али може памћење наших потомака, заборавити да тамо постоји. Чули сте за саборне цркве, али не знам јесте ли за саборна брда. На Кити има Зборна Главица, то је онај највисочији њен врх, Велика Кита. Има она што немају ни турске планине; полумјесец и петокраку у камену урезану и своје Арапе. Има горе Леденицу и доље Студену. Њен Објешењек не виси, но је дигнут високо и протеже се од Велике Ките, ка центру тога краје, око којега су се оне двије жене некад свађала, е се нијесу могле договорити која полаже више право на њега, те једна другој рече: „Трубјела моја, Трубјела твоја“, Тако је Трубјела свачија. Кад се све поброји што припада Кити, рекло би се да на лијепо само асоцирају Приљупци, са Сирбабом, који су се прилијепили уз њу и Добри Под који асоцира на добро, а ту добра нема, вода га је однијела, остало је само што не ваља а ако је и ника који трн с њим се почео кварити лијепи изглед Ките.
Кита данас нема много онога чега је некад имала и има много чега никада није имала. Остали су само називи, топоними, а ни њих брзо неће бити јер их заборављамо баш ми чија имена су им дали наши преци и у чијем су власништву били до половине двадесетог вијека, када их одузе тадашња Државна управа и укњижи као своје власништво, а ми надајући се да ће и наша, назови еколошка, држава бринути о шумама и јавним површинама од друштвеног значаја. Ни данас не знамо је ли само шума државна или и земљиште, па нам сад, смијући се и кезећи зубе ка звијери, бесправно ору по њој они који никада ту нијесу имали, ама баш никакво право. Кита је наша са ове стране што смо испод, а ја мислим да смо испред и оних наших тамо изнад односно иза, који су навалили на њу, да је черече.
На Зборној Главици нема више братственичких скупова и зборова, нити с ње одавно одлијеже пјесма ђевојачка и момачка, једино се на њу попење кадкад који ловац, а прије ловоктрадица, е му се одатле пружа далеко видик, пошто нема више ни букових омара и јелових честара, но су умјесто њих голе, преоране заравни, па су нестали и бујни пашњаци и стада оваца и клепет чактара и рика задриглих бикова из Невидова Дола. То је чинило лијепом и привлачном, а тога више нема, па нема ни живота ни дивљих а камоли домаћих животиња, зато што су људи плитке памети, а широке гузице и без трунке морала не бирајући средства навалили да је очерупају и отму из наших очију и избришу из нашег памћења. Без имало стида и срама су навалили на нашу прађедовску земљу у спрези са безочним инспекторима, које само што у наручју по Кити нијесмо несили, јер су се једва нога држали, па некаквим назови шефовима, некаквих јединица уз благослов тужитељке која је бездушно помогла силоватељима ове љепотице да је потпуно рашчерече, обешчасте и обезглаве, на срамоту свију нас који смо то дозволили и безбрижно гледали.
А шта сад има у и на Кити, чега никада није било? Нечастиви јој много зла начинише и учинише је наказом планином. Стигле су на Киту грађевинске машине: булдожери, камиони, моторне шеге, са штетним издувним гасовима, а иза њих остају гомиле гума, пластичних канти, џакова свакојаког смећа извезеног наузгред, ради двије користи и то све у режији заговорника еколошке државе, а од загађења се осуши и оно мало горе, што је остало, па умјесто зелених шума стоје гомиле набацаних и уметрених дрва, Раздерани путеви уздуж и попријеко од Арапа до Зборне Главице и од Капавице до Руског Дрвета, па и кроз Невидов до, до Вукаловића пећине.
Наш прађед је здравије плућа, захваљујући Кити, не овако болесној него оној здравој, из њене стране одакле се види поље Никшићко, у Риђане дозивао жену, да му донесе таин и што треба за стоку, а нас данас наше на метар не чују, па их ни са мобилним одатле не можемо дозвати, у Поље икшићко.
Вук с Ките данас тужније него икада заувија:
–Ауу!
U tekstu navedene Kite planine (Mountain):
- Велика Кита је планина и налази се у Црној Гори. Процена терена надморска висина изнад нивоа пломбе је 1198 метара. / Мала Кита је планина и налази се у Црној Гори. Процена терена надморска висина изнад нивоа пломбе је 1153 метара.
- Велика Кита је планина и налази се на Косову. Процена терена надморска висина изнад нивоа пломбе је 1182 метара.Варијантни облици правопису
Мала Кита је планина и налази се на Косову. Процена терена надморска висина изнад нивоа пломбе је 1154 метара. Варијантни облици правопису за Мала Кита или на другим језицима:
- Kитa Гaћeшинаa 1226 метара. Налази се у масиву Црнопац, на најјужнијем дијелу Велебита. Хрватска
- Beликаa Kитa je брдо и налази се у Дубровачко неретванској, Хрватска. Процјена терена, надморска висина изнад нивоа пломбе је 173 метара. / Мала Кита је брдо и налази се у Дубровачко-неретванска, Хрватска. Процена терена надморска висина изнад нивоа пломбе је 136 метара.
- Велика Кита је планина и налази се у Србији.Процена терена надморска висина изнад нивоа пломбе је 984 метара. / Maла Кита је планина и налази се у Србији.Процена терена надморска висина изнад нивоа пломбе је 912 метара.
- Кита је брдо и налази се у Босни и Херцеговини. Процена терена надморска висина изнад нивоа пломбе је 1029 метара.
- Кита-даке је планина и налази се у Нагано, Јапан. Процена терена надморска висина изнад нивоа пломбе је 3090 метара.
- Кита-нагаоне је врх на Антарктику. Процена терена надморска висина изнад нивоа пломбе је 2113 метара.
- Whiskey Dick Mountain-Виски Дик Планина) у држави Вашигтон. Процјена терена, надморска висина изнад нивоа пломбе 1182 метара. САД.
- Dick Smith Willderness-(Дик Смит Дивљина) je дивљина у планинама источне Kaлифорније-САД.
- Tom Dick and Harry Mountain-(Том Дик и Хари Планина) у америчкој државиОрегон-САД. Надморска висина 1544 метара.
NAVEDENI TOPONIMI:
- Zborna Glavica – je ustvari vrh Kite, ranije goli i zaravnjen odakle se kao na dlanu vidi jezero Slano i cijela Nikšićka kotlina, a vjerovatno su se na njoj iskupljali bratstvenici Riđanjani i dogovarali oko bitnih stvari, i pastiri su se obavezno na njoj sastajali
- Runjave Glavice – brdo na sjeveroistočnoj strani Kite Nikšićke, koje zapravo pripada njoj.
- Kapavica – pećina ispod samoga c vrha Velike Kite, odnosno Zborne Glavice, u kojoj i na najvećim sušama dotiče pomalo vode. Do oduzimanja bratsveničkog komuna bila je u njemu, ali je tadašnja vlast Milan Banoviću, u kojoj bio odbornik, omogućila da je pripoji svojoj imovini.
- Karlica – manja udolina na Kiti.
- Nevidov Do – livada, veća udolina pri samom vrhu Kite, ne vidi se od velike šume, a i takvog terena dok se ne dođe pravo u njega.
- Ledenica – veća jama i pećina na vrhu Kite, odakle se nekada u vrijeme ljetnjih suša snabdijevalo vodom od topljenog leda iz nje kojega tamo ima vječito, iako nije baš lako do njega doći.
- Studena – bunar, izispod Kite (Potkitu) sa sa sjeveroistočne strane u koji s vremena na vrijeme izvire živa voda.
- Rusko Drvo – Rusi su prvi naučno istraživali i mjerili nešto po Kiti, pa su na jednoj visokoj tački pobili neko drvo, koje je podugo stajalo, a čobani ga prozvaše rusko drvo, te tako i naziv toga mjesta ostade Rusko Drvo.
- Pogana – je ravnica na zapadnoj strani Kite. Dobila je ime po ? – (zna neko)
- Priljupci – brdo na koje se Kita naslanja svojom istočnom stranom. U njima je velika pećina Sirbaba.
- Polumjesec i petokraka na Kiti su uklesani poslije Grahovačke bitke, prilikom razgraničenja Crne gore sa Turskom, pošto je granica išla Karavanskim putem preko Kite i eno ga i danas stoji ko ga umije pronaći.
- Dobri pod – odavno se propao i nestao ka što cijela Kita nestaje
- Obješenjak – stijene, litice niz koje su padali, ostajali na njima da vise vojnici u vrijeme boja u Kiti 1862. godine.
- Trubjela – mjesni centar Rudinsko -Trepačke opštine i Turska karaula – i danas se vide ostaci.
Tekst je objavljen na portalu Avlija.me:Pogledaj