Заводљив поглед и блажен осмјех, а он идитот се одмах предаде грешним мислима:
-Добра за један дан. Нема овдје освајања, ни удварања, није ово нека тврђава, лако ће се срушити. И брзо дође тај један његов дан. Али се она није дала, ни за недељу, ни за један мјесец, па на крају ни за цијелих девет. За тих девет мјесеци не доби он ништа више од загрљаја и пољупца њежмог. А вољела га је страсно. Све му угађала. Живот би дала, али ништа од онога, за један дан. Могао јој је са лица прочитати емоције. Заљубила се! Тај осјећај заљубљености се рефлектовао кроз сјај дивних кестењастих очију у облику бадема. Била је драга особа, са оним финим осмјехом, који иза меканих усана покаже бијеле као бисер поређане зубе Њену великодушност и доброту је откривао онај мали равни нос. По њеном безазленом и не посебно привлачном, али никако ни ружном, лицу осјећао је да се ради о рањивој и лако повредљивој особи, зато је и он био пажљив према њој, Цијенио је њене манире и фино понашање. А ипак је постојало нешто, знао је сасвим свјесно што га омета и кочи да прихвати њену љубав. Занемарио је њене врлине на уштрб физичког изгледа, који и није био ни са каквим посебним манама, али ипак није имао снагу да га заведе и задржи за цио живот. Њега, нарциса онако стаситог није остављала равнодушним њена унутрашња љепота и духовна снага. Доводила га је до неизвјесности. Мучила га је та њена љубав. Преварио се првих дана у погрешној рачуници да ћe се све завршити за један дан или једну ноћ. Њему до тада није био проблем ни уставити дјевојку ни раскинути везу, а са њом не иде лако. Не заслужује ничим да је повриједи. Тражио је погодан тренутак и безболан начин да јој саопшти да не жели остати у тој вези. А због чега? Шта да јој каже, кад ни он не зна због чега. Није имао срца да је повриједи, само зато што је онако безазлена и доброћудна, показивала превелику оданост и заљубљеност, што је цијенио, али није волио толику потчињеност и снисходљивост, јер је имао осјећај да је спремна све урадити само да га задржи. Због тога се плашио и питао: – Шта ће бити када слијепа заљубљеност прође и на њено мјесто дође реалан однос? – па је радио све да би се њена превелика заљубљеност почела гасити, како би безболно по њу, изашао из те везе. А она није одустајала. Била је некако тихо ненаметљиво упорна и успијевала је да га задржава и везу продужава. Везу у којој се ништа значајно није десило више од пољупца, није ни он инсистирао јер је знао да се та веза неће одржати, а тиме би ситуација постала још компликованија и наишао би још већи проблем за обоје. Није је сматрао особом без квалитета, али ипак није у њој налазио све што би га задржало уз њу цијелог живота, па је тражио најбољи могући начин да јој то саопшти, а да је што мање пориједи и да је охрабри да крене напријед у живот са неким другим, али као за инат све више се уваљивао у кал. Није тада било довољно ни фиксних, а не мобилних телефона, па су састанке за следећи дан заказивали, али ту вече је није ни пољубио ни покушао да закаже састанак, само је кретенски рекао:
– Довиђења!
Већ ујутро га је чекала на путу према послу:
–Дошла сам само да те питам, зашто си синоћ био онакав, у чему је проблем?
Није му било свеједно, али није могао другачије:
– Нема никаквих проблема, ја нијесам спреман за озбиљну везу само губиш вријеме са мном.
– Лијепо је мени и овако. – узвратила је са сузама у очима.
Он је покушао да прикрије нелагоду, која му је прострујала тијелом и у сопственој души осјећај људске ништавности, који никада раније није спознао, али је успио да каже:
– Нема користи, боље тражи некога озбиљног, са мном само губиш вријеме, ја нијесам спреман за брак и озбиљну везу… – глупа фраза и глуп изговор. Али…?
–Нашао си другу?
–Не нијесам!
Није је слагао. Није нашао другу. Док је био са њом она је била једина.
Покушала је да га прати и настави разговор, али је он прекинуо:
–Хвала ти на лијепом дружењу. Одох. Довиђења! И не покушавај више са мном.
Није му било свеједно. Зато никада до краја није рашчистио са чињеницом да ли је и он њу волио… или не. Али зна да му је савјест мирна. Поштовао је и цијенио, њен поштен однос према њему, који је умањио његову храброст и повећао кукавичлук да јој се касније јавља, јер је знао, ако се јави да ће се поново залијепити и да ће попустити, а то никако није желио. Свјестан да није испао фер, иако је девет мјесеци тражио најбезболнији начин да јој саопшти крај, на крају није испало тако.
Искуство и сазнање из ове везе утицало је на његове будуће потенцијалне везе. Зато је из некаквих послије ње брзо излијето, као да се борио са собом да не заволи коју. Вјероватно из страха да би поново могао упасти у замку љубавне везе из које се тешко излази, а свјестан да није лако вољети. Осјећао је да није зрео за озбиљну везу, или се због своје рањивости плашио отворити и везати за некога. Можда се плашио и одбацивања, као што је он њу безразложно одбацио, па је предухитривао прије него што буде одбачен.Требало му је времена да разумије њену љубав, можда јој је и бол нанио, својом дрскошћу. Схватио је то када се на крају и њему десила љубав. Тек тада је схватио разлику између страсти и љубави. Страст превари, савлада све препреке и учини да се човјеку учини да за њега постоји само та једна једина особа на овом свијету. Заборави се на недоумице, наиђе тренутак када је цио свијет у тој особи. Док траје, траје, а кад нестане све се сруши. На крају остаје оно вјечито питање гдје је та граница између страсти и љубави.