ШАПУТАЛИ  СМО ДУГО

 

Шапутали смо полако и њежно

Припијени јако једно уз друго

Нисмо се могли раздвојити дуго

Приближавало се вече сњежно

 

Хладноћа нас је за лице штипала

Пламен љубави распаљен у мени

Предах се до краја жељеној жени

Нема зиме…љубав нас је гријала

 

У њеној аури магије има

Из тога сјаја енергија зрачи

Која сличне карактере привлачи

 

Пробуђена у свим мојим чулима

Постала је дио мога живота

Љепота душе чедност не такнута.

Back to Top