Јутрос што прмијетих прво
При свакој кући исто дрво
Нијесмо начисто
Све нам је исто
Иста вјера
Исти крст
Исто дрво
Исто жито
Иста слама
Иста погача
Иста свијећа
Исти пламен
Празник и полазник
Aли људи празне душе
Ни од чега не презају
Оно што не треба руше
На диобама опстају
Ми ни сами не знамо
Да је од нас све старије
Па зашто се отимамо
Кад је исто твоје и моје
Или ако за Бога знамо
Ништа није твоје ни моје
Када се освијестимо
Схватићемо све је божије
ПРИЈАТЕЉИ СУ ЗЛАТНА РИБИЦА У РУЦИ
У ОСВИТ ЗОРЕ