Није свеједно, тугује се дуго.
Уздуж и попријеко разорана,
оловом и отровом засијана,
сјето моје младости, моја туго.
Дволични пастири су те згазили,
зато што нијесу имали воље,
размислити шта је за стадо боље.
Нова покољења су поразили.
Са распуклих груди, вјечито гладни,
твојим су се нахранили млијеком,
незасити, неморални и јадни,
кад-тад ће се суочити са гријехом.
Могу се лицемјери похвалити,
да теби нијесу оставили ништа,
осим неплодне земље и згаришта.
Сад је узалуд и за чим жалити.
Ипак ме понекад преплави сјета,
слобода заробљена, сабијена,
младим људима нада убијена,
на рушевинама живот не цвјета.
ОПРОСТИ ГОСПОДЕ
ДАВНО ЈЕ БИЛО
МОЈА ЗВИЈЕЗДА
ГЕНЕРАЦИЈО 18.09.1947.
СВЕ ЈЕ ДО НАС
ДА ЛИ ЈЕ ОВО МОЈ ГРАД
ЗЕМЉА КОСМИЧКА ОАЗА
ДА ЛИ ОНА ЗА НЕКИМ ПАТИ
ПЈЕСМУ ЈОЈ ПИШЕМ
ВРАТИ СЕ САМО СЈЕЋАЊУ СТАРОМ
ЗА ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ БРАКА
КАКВУ ПЈЕСМУ ДА ТИ НАПИШЕМ
ПРИЈАТЕЉИ СУ ЗЛАТНА РИБИЦА У РУЦИ
СУПТИЛНА ДУША ТАНАНА
ВОСКРНУЋЕ ЖИВОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ
НА ЛОВЋЕНУ
РИЈЕЧИ ЗАРОБЉЕНЕ
СТОП НАСИЉУ
ЗАРОБЉЕНО СЈЕЋАЊЕ
КРАЉИЦЕ МОЈА
ЧУДНА НЕКА МАГИЈА ИМА
САМ ЈЕ СЕБИ МЈЕСТО ОДРЕДИО
ГАЛЕБЕ
ЦИГАНКО ЦРНООКА
МИЛАНУ ДУГУ КРИВОКАПИЋУ
ТАЈНА ЈЕДНОГ КАМЕНА
ПОТРАЖИ МЕ У ПЈЕСМИ ТИХЕ НОЋИ
ГОРДОСТ
ЉУБАВ НЕ СТАРИ
СКЛОНИХ СЕ
С’ ЊОМ
НИСМО СЕ ДАЛИ
РОБ ЉУБАВИ
ОГЛЕДАЛО ЖИВОТА
САН У САМОЋИ
СУПТИЛНА ДУША ТАНАНА
ПРЕДВОРЈЕ БУДУЋНОСТИ
ТРАГ
ДОЂИ
УБИЦЕ
РИЈЕЧИ У СРЦУ СКАЛУПИ
КАО СВИЦИ
НА ТВОЈИМ КРИЛИМА
У СРЕДИШТУ ДУШЕ
МЕЂУ ЗВИЈЕЗДАМА СЈЕДИШ
БИЉЕГ ЉУБАВИ
ШАПУТАЛИ СМО ДУГО
ДО ЗОРЕ
МЕНЕ СРЦЕ НЕ ВАРА
ЗНАО САМ
ОКО МЕНЕ СИ КОСМОС НАПРАВИЛА
КРАЉИЦА СЊЕЖНА
ЉУБАВ СЕ НЕ КУПУЈЕ
ПРЕДВОРЈЕ БУДУЋНОСТИ
С’ ПРИРОДОМ СЕ ЖИВЈЕЛО
И ЉУБАВ ЗНА ДА ОПЕЧЕ
ПОЉУБАЦ ПРАВИ
НИЈЕ МИ ЛАКО
ИНСПИРАЦИЈА
ЗВАО САМ ТЕ
ОЧИ СУ ЉЕПОТА ДУШЕ
САМА НА ПЛАЖИ
ЗРЕЛА ЗА ЖЕТВУ
БИЛА ЈЕ ЗИМА
ПЈЕСМУ ТИ ПО НЕБУ ПИШЕМ
НОСТАЛГИЈА
ОДА КАМЕНУ
ЈЕ ЛИ ТИ ХЛАДНО
ТВОЈА СЈЕН И МОЈА СЈЕТА
НАША ЗЕМЉА ЈЕ МАЈКА НАПАЋЕНА
ТРАЖИМ ТВОЈ ГЛАС
МАНИФЕСТАЦИЈА ЗЛА И ЛУДИЛА
ЧУВАЈМО НАШЕ РИЈЕКЕ
РАЗМИШЉАМ
МОЛИТВОМ У МИРУ
ПЕЋИНА ВУКАЛОВИЋА
БАДЊИ ДАН 2020.
БЕЗИМЕНА ПЈЕСМА
МУК(а) И ТИШИНА
СЈЕТО МОЈЕ МЛАДОСТИ
