(никшићком боему, пјесники и афористичару)
нисам Те сретао дуго, не гледам те по граду више,
само у завичају пише на плочи мермерној: ДУГО
од када Тебе нема у градској кафани, или хотелу
пјесници пију воду кисјелу, нестало је правих боема
више нас нико не насмије изјутра с’ радија слатко,
само си ти умио тако, открит друштвене аномалије,
указат на проблем највећи, нијеси нимало оклијевао
афоризмом си огољавао и у етар умио мудро рећи
у вјечности наших предака, испод планине Његоша
гдје си Ти поодавно доша’, тамо је и моја рака.
не знам ја, колико још дуго, поново да се нађемо
и како да се снађемо у том другом животу, ДУГО!?
ТАЈНА ЈЕДНОГ КАМЕНА
ПОТРАЖИ МЕ У ПЈЕСМИ ТИХЕ НОЋИ
ГОРДОСТ
ЉУБАВ НЕ СТАРИ
СКЛОНИХ СЕ
С’ ЊОМ
НИСМО СЕ ДАЛИ
РОБ ЉУБАВИ
ОГЛЕДАЛО ЖИВОТА
САН У САМОЋИ
СУПТИЛНА ДУША ТАНАНА
ПРЕДВОРЈЕ БУДУЋНОСТИ
ТРАГ
ДОЂИ
УБИЦЕ
РИЈЕЧИ У СРЦУ СКАЛУПИ
КАО СВИЦИ
НА ТВОЈИМ КРИЛИМА
У СРЕДИШТУ ДУШЕ
МЕЂУ ЗВИЈЕЗДАМА СЈЕДИШ
БИЉЕГ ЉУБАВИ
ШАПУТАЛИ СМО ДУГО
ДО ЗОРЕ
МЕНЕ СРЦЕ НЕ ВАРА
ЗНАО САМ
ОКО МЕНЕ СИ КОСМОС НАПРАВИЛА
КРАЉИЦА СЊЕЖНА
ЉУБАВ СЕ НЕ КУПУЈЕ
ПРЕДВОРЈЕ БУДУЋНОСТИ
С’ ПРИРОДОМ СЕ ЖИВЈЕЛО
И ЉУБАВ ЗНА ДА ОПЕЧЕ
ПОЉУБАЦ ПРАВИ
НИЈЕ МИ ЛАКО
ИНСПИРАЦИЈА
ЗВАО САМ ТЕ
ОЧИ СУ ЉЕПОТА ДУШЕ
САМА НА ПЛАЖИ
ЗРЕЛА ЗА ЖЕТВУ
БИЛА ЈЕ ЗИМА
ПЈЕСМУ ТИ ПО НЕБУ ПИШЕМ
НОСТАЛГИЈА
ОДА КАМЕНУ
ЈЕ ЛИ ТИ ХЛАДНО
ТВОЈА СЈЕН И МОЈА СЈЕТА
НАША ЗЕМЉА ЈЕ МАЈКА НАПАЋЕНА
ТРАЖИМ ТВОЈ ГЛАС
МАНИФЕСТАЦИЈА ЗЛА И ЛУДИЛА
ЧУВАЈМО НАШЕ РИЈЕКЕ
РАЗМИШЉАМ
МОЛИТВОМ У МИРУ
ПЕЋИНА ВУКАЛОВИЋА
БАДЊИ ДАН 2020.
БЕЗИМЕНА ПЈЕСМА
МУК(а) И ТИШИНА
СЈЕТО МОЈЕ МЛАДОСТИ
ОПРОСТИ ГОСПОДЕ
ДАВНО ЈЕ БИЛО
МОЈА ЗВИЈЕЗДА
ГЕНЕРАЦИЈО 18.09.1947.
СВЕ ЈЕ ДО НАС
ДА ЛИ ЈЕ ОВО МОЈ ГРАД
ЗЕМЉА КОСМИЧКА ОАЗА
ДА ЛИ ОНА ЗА НЕКИМ ПАТИ
ПЈЕСМУ ЈОЈ ПИШЕМ
ВРАТИ СЕ САМО СЈЕЋАЊУ СТАРОМ
ЗА ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ БРАКА
КАКВУ ПЈЕСМУ ДА ТИ НАПИШЕМ
ПРИЈАТЕЉИ СУ ЗЛАТНА РИБИЦА У РУЦИ
СУПТИЛНА ДУША ТАНАНА
ВОСКРНУЋЕ ЖИВОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ
НА ЛОВЋЕНУ
РИЈЕЧИ ЗАРОБЉЕНЕ
СТОП НАСИЉУ
ЗАРОБЉЕНО СЈЕЋАЊЕ
КРАЉИЦЕ МОЈА
ЧУДНА НЕКА МАГИЈА ИМА
САМ ЈЕ СЕБИ МЈЕСТО ОДРЕДИО
ГАЛЕБЕ
ЦИГАНКО ЦРНООКА
МИЛАНУ ДУГУ КРИВОКАПИЋУ
