У очима заводљива љепота,
Свијетли као на небу Даница,
Или у роси на сунцу искрица.
Најљепше зрно грожђа из чокота.
Трепераву и разиграну младост,
Уз сву дивоту лепршаве косе,
Прати љепота што је очи носе,
Срећа нескривена и права радост.
Очи су љепота душе, дубинска,
Књига још увијек непрочитана,
Једна прича никад не допричана
У којој сија звијезда, исконска.
Из очи доброта душе мирише,
И још нешто мало, од тога више