сам сам под шатором
самоћа ми прија
баш ме ноћас, неузнемирава ништа
напољу се чује оштри вјетар завија
распаљена ватра пуцкета са огњишта
ћутим ноћ у самоћи уживам у топлини
доспио сам у неко бестежинско стање
да није вјетра био бих сам у тишини
младост, здравље, страст и обећање.
када ми она однекуд дође у снове
изненада незвана сама, спонтано
скопала ме и стрпала у мисли нове
хтио сам да је привучем страствено
пламћела је као буктиња на сунцу
топлина је тињала у једрим њедрима
преливала се по врату и путеном лицу
жар врели је горио у пуним бедрима
двије дуње сазреле су бујне облине
присуством распаљује машту и страст
цијела је средиште животне топлине
лијеп стас, витко тијело и женствени глас
она је цвијет живота који на сунцу вене
заливаћу је,
нећу жалити зној за њен спас.
У ОСВИТ ЗОРЕ
ПРИЈАТЕЉИ СУ ЗЛАТНА РИБИЦА У РУЦИ